О књизи: 1987 / Аутобиографска прича писца Николаја Андрејевича Внукова говори о његовом последњем школском лету, о првој бруталној борби коју су он и његови дојучерашњи другови из разреда случајно ушао у . Седамнаестогодишњи момци се боре као јунаци, а између битака пишу писма мајкама и сећају се како су трчали да пливају, играли на школским забавама и ишли у планине по дрен. Сунчани дани детињства, мирног живота су још тако близу – а већ тако бескрајно, неповратно далеко... И одрасли живот гледа на њих строгим погледом рата Продорно једноставни редови приче, далеко од сваке патетике. остати заувек у сећању. Ово треба запамтити. Они који данас улазе у одрасло доба то морају да знају..